primera

Zašto nije dobro nositi posao kući

U poslednje vreme se sve češće dešava da, zbog velikog obima posla, nemamo drugog izbora nego da nosimo kući one zadatke koje nismo stigli da rešimo u toku radnog vremena, jer činjenica je da ponekad tih nekoliko sati prekovremenog rada zaista reše problem. Ipak, ključna reć je ponekad, a realno stanje je da je sve manje ljudi koji, kada otvore vrata svog doma, ostave posao „na miru“.

Večeri posle ionako već napornog radnog dana, vikendi ili makar dobar deo vikenda, pa čak i „par dana“ godišnjeg odmora, pretvorili su se u su dodatno vreme za koje verujemo da treba i da možemo da posvetimo poslu.
Jasno nam je da ovakva praksa kratkoročno ima pozitivne posledice, jer tako sve postižemo na vreme, a ponekad čak i rasteretimo sebe od prekomernih obaveza u toku samog radnog vremena. Isto tako nam je jasno da ovaj trend ima i negativne posledice koje dugoročno imaju veću težinu nego prethodno pomenute.

sexta

Kao prvu među manjkavostima nošenja posla kući, moramo da naglasimo da ovo postaje jedan od glavnih uzroka stresa, kao što uostalom mnoge studije potvrđuju. Činjenica je da su zahtevi na tržištu ili od strane poslodavca uzrok ovog prekovremenog rada, ali isto tako je činjenica i da je radno vreme od 9 do 5 ili 6 sasvim dovoljan period da se umorite i iscrpite. Takođe nam je jasno i da je stres uzrok raznih fizičkih bolesti, a to vam tek u životu ne treba. Mi nećemo da pretimo raznim katastrofičnim scenarijima, smatramo da je dovoljno da vam kažemo da stres izaziva promene krvnog pritiska, probleme sa varenjem i ubrzan rad srca, a istovremeno smatramo da su i ove tegobe sasvim dovoljne da sebi kažete: STOP!  i da, kada dođete kući, zaključite da je radno vreme prošlo – i da se držite tog zaključka.

Druga negativna posledica ovakvog života je ta što se, nakon izvesnog vremena, čovek jednostavno potroši. To je sasvim logično, jer ako je posao poslednje što vidite pre nego što legnete u krevet i prvo što će vam sutradan reći „dobro jutro“, onda je lako zaključiti da se nećete odmoriti ni u toku sna, a spavanje je vreme kada se čovek najefikasnije puni energijom. Zato je izuzetno važno da vaše popodnevne, to jest večernje aktivnosti nemaju nikakve veze sa vašim poslom.

segunda

Još jedan negativan aspekt proizilazi iz činjenice da oni koji odaberu da nose svoj posao kući, teško ili nikako ne pronalaze način da pomire posao i privatni život. Dakle, ljudi koji rade i van radnog vremena, na prvom mestu najveći deo vremena provedu na poslu, a onda, umesto da ostatak dana ostave da podele sa partnerom, prijateljima ili porodicom, oni ovo vreme troše u obavljanju radnih zadataka, te tako gube mogućnost da žive i uživaju u divnim iskustvima sa najdražima koji ih vole i koji žele njihovo prisustvo. Na taj način, i sama osoba koja je izabrala ovakav način života, postaje sve usamljenija i gubi kontakt sa najdražima, čak i kada žive pod istim krovom. Da ne pričamo o činjenici da se često napetost zbog posla preliva i na privatne odnose…

quinta

Dobra vest je da postoje određene akcije koje nam mogu pomoći da izbegnemo odnosno promenimo ovo loše ponašanje. Da, rekli smo da je loše, jer ma kako se to činilo vama, vašem poslodavcu ili vašim poslovnim partnerima, na duži rok, ovakav život će vam doneti više štete nego koristi.
Saveti koji će vam pomoći da svoje slobodno vreme oslobodite od poslovnih obaveza su sigurno već viđeni, ali provereno rade:

Prvi od njih je da napravite svoju agendu i da prema njoj organizujete dan. Jasno nam je da se ponekad nećete moći držati svakog slova na papiru, jer postoje situacije koje su hitne i nepredviđene, ali neka vam ovo makar bude opšti okvir. Takođe, razmislite o tome koliko vremena vam treba za svaki od zadataka i vodite se tim vrmenskim okvirom. Dodatno, odredite prioritete! Nije baš sve i hitno i bitno, mora da postoji neki aspekt posla koji se može ostaviti za mirniji period na poslu, ili koji se može nekome delegirati. Verujemo da mislite da ćete lakše i brže poslove obaviti sami, ali verujte i vi nama kada vam kažemo da su i drugi ljudi sposobni da urade posao dovoljno dobro, a da će vama na taj način rasteretiti raspored.

Znamo da ste sada pomislili da je lakše reći nego učiniti. I u pravu ste! Zato sedite i sa sobom porazgovarajte koji su vam životni prioriteti. Razmisle šta vam je važno u vašem privatnom životu. Obratite pažnju da smo naglasili „privatni“ život, jer niko vas ovde ne savetuje da povedete porodicu i prijatelje u kancelariju. Samo vam savetujemo da na isti način ne nosite kancelariju svom partneru, deci, roditeljima i prijateljima. Dakle, čak i ako ste radoholik, razmislite koliko vam je bitno da pronađete ravnotežu između posla i privatnog života. Posao nam daje lično zadovoljstvo i ekonomske mogućnosti, ali vreme u kada uživamo u našem privatnom životu pozitivno utiče i na produktivnost i profesionalni razvoj.

cuarta

Zapamtite, ako odlučite da povučete granice između posla i privatnog života, vremenom i malim koracima ćete sigurno doći do mere koja prija i vama i vašoj okolini.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>